Svako poletanje je teško. Kažu da ne postoji ono lako, i da je to najteži trenutak u životnom veku jednog aviona. 
Trenutno se osećam baš kao taj avion pri poletanju, natovarena emocijama koje ne umem da kontrolišem i sa kojima ne znam šta da radim.

Emocije

Stoje tu uklještene između rebara, pritiskaju kosti, unutrašnje organe i izazivaju mučninu.
Želudac mi stoji više nego inače i imam osećaj kao da će svakog trenutka moje emocije izaći na površinu.
A gutam ih.
Gutam ih previše dugo da se ne bi ispoljile svom svojom žestinom pred svim ovim ljudima oko mene.
Gutam ih iznova i iznova, a dijafragma se podiže sve više kako te gledam.

Ne znam da li je to bes  ili neki mnogo jači osećaj koji inače ne priznajem sebi, ali neke meni nepoznate reči žele da izađu napolje.
I tako ja krenem jedan korak unapred i vratim se nazad dva pokušavajući da ne kažem ono već očima izgovoreno.
Pa te onda lažem, slatko i nevino kako znam. da poveruješ da mi se ne dopadaš,  da mi tvoje usne na vratu ništa ne znače i da ne želim tvoje ruke na svojim bedrima.

Grlim jako svoje laži i verujem u njih. Ubeđujem sebe da je tako, dok me tvoje oči gledaju zbunjeno i pitaju sva ona pitanja koja mi iz minuta u minut postavljaš.
Pitam ih i samu sebe dok te želim u svom naručju, a guram od sebe.
Dok uživam u tvojim očima koje me gledaju i parfemu koji se lepi za moju košulju i usne.

Strah

Plašim se. Jako.
Da u pravu si plašim se da budem tvoja i da više ne budem svoja. Plašim se tvog budućeg značaja u mom živptu. Da će mi album sa prijateljima mnogo manje značiti, nego onaj što tek treba da ispunim slikama sa tobom. Strah me je da prepustim ovo kormilo života nekome novom i napokon se usidrim u nečije naručje.

Jer znaš onaj avion sa početka.
Ja sam taj avion pun prtljaga iz prošlosti koji mi ne dozvoljava da idem napred, a toliko bih želela.
Želela bih da budem nečija i da nekoga zovem svojim.

Da volim svim srcem i da ljubim neumorno dok me ne zabole usne.
Konačno zaspim srećna sa osmehom na licu znajući da sam spremna za novo poletanje.

Autor: Katarina Mitić @kacamitic
Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *